Саопштење за јавност

Народна скупштина Републике Српске је још 2015. године усвојила Декларацију о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата (Службени гласник РС, бр. 24/16). У изазовним временима за Републику Српску, сви српски посланици стали су иза текста ове декларације, која јасно и недвосмислено говори о томе да је усташка идеологија злочиначка и да се Република Српска најоштрије противи сваком облику њеног промовисања и величања.

Том декларацијом утврђено је да су злочини усташа над Србима, Јеврејима и Ромима смишљен и планиран геноцид по Конвенцији УН из 1948. године, да је у јасеновачком систему логора страдало 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома, да је НДХ била једина земља у Другом свјетском рату са логорима за истребљење дјеце и да је овај злочин по размјерама раван холокаусту. Истом декларацијом затражено је да Република Хрватска прихвати историјску одговорност за геноцид НДХ, обиљежи мјеста злочина и исплати одштету жртвама и потомцима.

Позивамо све да се упознају са овом декларацијом, да је поштују и да у складу са њом усмјере своје дјеловање.

Поједини политички актери ову тему покушавају претворити у предизборни алат. Република Српска није данас открила да осуђује усташтво. То је урађено прије десет година, институционално, на највишем нивоу. Они који данас траже нове декларације о нечему што је већ утврђено – не бави се осудом усташтва, него предизборном кампањом, те се тиме умањује тежина злочина и наноси штета стратешким интересима и опредјељењима Републике Српске.

Стратешко,  историјско,  политичко опредјељење Републике Српске по овим питањима већ је снажно исказано у Декларацији о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата, која је у прилогу:

На основу  члана 70. став 1. тачка 2. Устава Републике Српске,  чланова 182., 183. Пословника Народне скупштине Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број: 31/11),  Народна скупштина Републике Српске на Седмој сједници, одржаној 22. октобра 2015. године, донијела је сљедећу  

Д Е К Л А Р А Ц И Ј У

 О ГЕНОЦИДУ НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ НАД СРБИМА, ЈЕВРЕЈИМА И РОМИМА ТОКОМ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА

Полазећи од чињенице да се у данашњој Републици Хрватској намјерно и систематски затире сјећање на геноцид који су власти Независне Државе Хрватске, која је укључивала и подручје данашње Босне и Херцеговине, посебно муслимане прозване „цвијећем хрватског народа“ те дио Срема који је данас у саставу Републике Србије, током Другог свјетског рата починиле над Србима, Јеврејима и Ромима;

Имајући у виду да се у хрватским јавним гласилима и квази историографским радовима не само прећуткују него и радикално умањују жртве овог геноцида, нарочито у Јасеновцу, и њихов број своди на 40.000 убијених Срба, Јевреја и Рома, као што је то, у својству историчара, чинио и први предсједник Републике Хрватске Фрањо Туђман;

Имајући на уму да се усташе као починиоци геноцида у Хрватској, укључујући и Анту Павелића, данас у Хрватској од стране веома утицајних и веома пристрасних фактора, представљају као борци за национално ослобођење и независну Хрватску на темељу такозваног историјског и државног права хрватског народа;

Будући да историјски доказан геноцид над српским, јеврејским и ромским народом никада није био предмет примјерене политичке осуде ни у Титовој комунистичкој Југославији ни у данашњој Републици Хрватској и да хрватски народ никада није прихватио одговорност за геноцид који је у његово име почињен , како је то иначе учинио њемачки народ за холокауст који су у његово име учинили нацисти, а да ни Римокатоличка црква није осудила злочине геноцида у НДХ као што је осудила злочине на другим европским стратиштима у Другом свјетском рату и извинила се због учешћа неких њених представника у њима;

Будући да власти Народне односно Социјалистичке Републике Хрватске, као федералне јединице у оквиру ФНРЈ односно СФРЈ,  и данашње Републике Хрватске, као независне државе, никада нису понудиле обештећење жртвама геноцида и њиховим потомцима;

Будући да стратишта на којима су жртве овог геноцида биле мучене, масакриране и убијане и масовне гробнице у које су бацане и без дужног поштовања и примјереног обреда покопане,  до данас нису на ваљан начин обиљежени и заштићени;

Будући да су Анте Павелић и многи његови доглавници по окончању рата побјегли из Независне Државе Хрватске, користећи тзв. пацовске канале, користећи помоћ појединих Ватиканских клирика и прелата, те да многима од њих није суђено у земљи, што би хрватски народ довело до признања непојмљивих злочина почињених у његово име и моралног просвјетљења и прочишћења;

Имајући све то на уму Народна скупштина Републике Српске закључује:

Да су злочини усташа над Србима, Јеврејима и Ромима током другог свјетског рата у Независној држави Хрватској смишљен и планиран геноцид, онакав какав је дефинисан Конвенцијом о спречавању и кажњавању геноцида, усвојеном од стране Генералне скупштине Уједињених нација 9.децембра 1948.године;

Да је приликом провођења овог геноцида само у јасеновачком систему хрватских концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома и неистомишљеника мучено, пљачкано, силовано и потом убијано од стране Независне Државе Хрватске : 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома , једино због тога што су припадали другом народу, вјери или раси;

Да је Незвисна Држава Хрватска била једина земља током Другог свјетског рата у којој су постојали концентрациони логори за истребљење дјеце у Старој Градишци, Јасеновцу, Уштици, Јабланцу, Јастребарском, Ријеци код Јастребарског, Горњој Ријеци код Крижеваца и Лобограду и да је у њима према непотпуним истраживањима страдало 42.791 српско дијете, 5.737 ромске дјеце и 3710 јеврејске дјеце;

Да је злочин геноцида у Независној Држави Хрватској по својим размјерама раван холокаусту који је нацистичка Њемачка извршила над Јеврејима;

Да је током провођења овог геноцида велики број Срба био принуђен да, зарад спаса голог живота, промјени свој национални и духовно-историјски идентитет и да се одрекне своје православне вјере и под присилом и смртном пријетњом прихвати католицизам;

Полазећи од ових закључака Народна скупштина Републике Српске захтијева:

Да Република Хрватска, као држава хрватског народа, одлуком својих највиших органа, прихвати историјску и сваку другу одговорност за геноцид Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата;

Да се на достојан начин обиљеже и обезбиједе сва мјеста злочина и чува успомена на његове многобројне жртве;

Да се у цјелини сачува и одржава, као споменик жртвама, јасеновачки комплекс концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома;

Да се утврди и спроведе програм заштите и уређења Спомен подручја Доња Градина;

Да се у Републици Хрватској, Босни и Херцеговини и Републици Србији одреди исти дан у знак сјећања на жртве геноцида у Независној Држави Хрватској-Србе, Јевреје и Роме;

Да се утврди и у разумном року исплати правична одштета жртвама овог геноцида и њиховим потомцима од стране Републике Хрватске.

Народна скупштина Републике Српске очекује да међународна јавност, посебно државе антифашистичке коалиције Другог свјетског рата, подрже ову Декларацију о геноциду Независне Државе Хрватске, како би она, након седамдесет година чекања, угледала свјетлост дана.

Ова Декларација ступа на снагу даном доношења, а објавиће се у „Службеном гласнику Републике Српске“.

 Број: 02/1-021-1291/15                                                                      ПРЕДСЈЕДНИК

Датум: 22. октобар 2015. године                                           НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

                                                                                                      Недељко Чубриловић